No man's land

Priznajem

Jedina — Autor forbidden | 23 Mar, 2011 @ 09:55

Volim da te ljubim.

I posle toliko godina tvoje telo krije mala mesta sreće.

Iznova mi nudi da usnama putujem,
da dahom okrepljujem svaki pedalj naše lubavi.

Volim da te ljubim.

Jer to je svetlosni dan u svakom trenutku dodira,
i besana noć ispod zabranjenih prozora.

Ti si svaki moj trenutak nemira,
ličnog prezira i jedina istina.

Draga, ja te volim punim plućima,
i naših srca rime traju danima.

Volim da te ljubim,
ne zbog toga što je tvoj pogled istina.

Volim da te ljubim,
jer je tvoja ljubav prema nama besciljna,
i otvara novi svet bez razuma.

Ti si taj nedostižni kilometar života bez kajanja,
i jedina koja u meni vidi iskreni sjaj u očima.