Šetao sam.

Prstima sa mirisao male tajne
uvojaka ispod njenog uveta.

Zalasci sunca u njenim očima
tražili su poljupce po njenom vratu.

Strast i rosa na njenoj koži
otkrivali su reljefe u svakoj pori
i bili čitav naš svet.

Šetali smo do jutra. Došlo je proleće.

Da.

Nikada je nisam poznavao,
ili bar ne onako kako sam želeo.

Imala je usne boje kupinovog vina
i ukusa domaćih suvih šljiva.

Njena koža mi je čitala stihove
koji su u meni budili život.

Gledao sam masline u njenim očima
i na licu osećao more u njenoj kosi.

Razgovarali smo vrhovima prstiju,
jer su reči bile prazne.

Jednostavno, mirisala je na
davno prežaljeni san.

When they raise their eyes,
I can feel the pain of crushed doubts,
and their fragile hopes
shredding me apart.

Is this the world I live in,
or just a broken mirror of my own dreams.