Dok hodam po svojim snovima
prati me ledena senka tuđih dodira.

Osećam tihi nemir u prostoru bez vazduha,
a želim dah van svih zamki i bledih nadanja.

Svaki korak preda mnom otvara pučinu pitanja
koja razumu ne daju ni trenutak predaha.

A ti juriš moji snovima,
na belom šalu protkanom tajnama.