Distorzija misli koje klize po izlizanim žicama gitare
u kojoj je zaboravljen mrak.

Suza, zabrinuta za moje biće, oteže taj nemi korak,
i drhti zbog sušnih dana koji slede.

U letnjem, bosom koraku, osećam trnje na svojoj duši,
i kao slep koračam njenim gradom.

I slušam kako nečujno prolazi vreme.

Kroz moje vene bruje letnje noći,
i snovi okupani u vrućini, huče kao reka.

I ko je čovek iza glinene zavese
koji svoje srce hladi bespućem.

Ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite,
i ta će mi mladost teško pasti,
a bit će ipak da ste vi u pravu.

Jer sam sam na ovoj obali
koju ste napustili i predali bezvoljno.

~ Ne daj se Ines - Arsen Dedić