Noćas hodaš zaboravljenim hodnicima mojih nemira.

Tvoja senka okida mol u mojim mislima,
a srce treperi ritmom iluzija.

Kad kad me plaši tvoj miris
koji ostavlja trag u besanim noćima.

Arije nepoznatih strahova
blede pred tvojim očima,
a tvoj pogled oduzima dah
mojim snovima.

Jutrom se budim opijen noćima,
gledam u mutne zavese tuđih prozora,
i čekam jutro na tvojim grudima.

Svi moji snovi su samo deo tvog dodira.