Čudan osećaj

Jedina — Autor forbidden | 09 Mar, 2012 @ 21:49

Gubim se.

Grizu me senke ljudske mržnje
i ne daju mi da dišem.

Gordim pogledima seju po mojoj duši
rane koje ne zaceljuju.

Reči ostaju prazne i ne dotiču me.

Odavno sam im oprostio.

3 Komentari | 0 Trekbekovi

Komentari

Oprostiti, pa pregaziti.

Oprost duši nije dovoljan, a nekad jedino čime se pregaziti može, jeste - vreme.

Autor 2Sthenp_in_ović — 09 Mar 2012, 22:03
Lično smatram da je jedna od najvećih ljudskih vrlina iskreni oproštaj

Autor forbidden — 09 Mar 2012, 22:06
Pregaziti, nakon iskrenog oprštaja, u smislu ići dalje.

Iskren oproštaj je kao procenat visoko prosečnih na planeti - konstantan ali jako mali.

Autor 2Sthenp_in_ovi — 09 Mar 2012, 22:17