Pa da,

kada su pričali nisam slušao,
kada su sanjali nisam mario,
kada su patili ja sam se pravio
a ipak za njom sam žalio.

Kada su šetali, ja sam već ljubio,
kada su ljubili ja sam već voleo,
kada su bili ostavljeni ja već preboleo,
i na kraju joj nisam odoleo.

Danas imaju svoje krošnje,
svoju malu veliku sreću,
svoje ljubljene i svoje dane,
dok ja i dalje
u njihovim danima tražim mane.

Danas ljubim neke nebitne,
potpuno prazne i strane,
i za njenim očima patim,
i sanjam njene mane.