Odavno
Odavno već čeznem za jednom pesmom,
stihova teških, odore mračne, čeličnog daha.
I snevam njene ruke hladne.
Osećam ukus umora, borbi,
na njenim usnama,
čujem u svojim danima.
I živim móre, ispijene strasti boli.
Čizmom očaja gazim svaki dan,
svaki sat besmislenih patnji.
Pesmo moja olovnih reči,
tešim te stihom stravičnih pobuda,
dok u meni grudva čemerna stoji.
Ja vidim dan, kad pesma ječi,
kad tuge se čemerne broje,
kad sviće noć i pada dan,
kad nade umiru moje.
7 Komentari |
0 Trekbekovi
Ovo je mnogo tesko...
Previse!
Autor stepskivuk — 20 Sep 2008, 01:53
Vuche, ime ti govori da si stvoren da trajesh...
Autor forbidden — 20 Sep 2008, 01:58
LJUdi cesto komentarisu ono u cemu se prepoznaju...
Ovo je toliko tesko i daleko da su svi procitali i obisli...
neko te bas utulio sjaj tvoje zvezde.
A ja?
Skoncavam...ali trajem!
Autor stepskivuk — 20 Sep 2008, 02:03
Greshish u tumachenju moga pojma i insipracije. Obilazi onaj ko ne zna, a chita onaj ko mora...
Niko meni i nikad nece ugasiti Fridu Kalo :)
Autor forbidden — 20 Sep 2008, 02:08
;-)
Autor stepskivuk — 20 Sep 2008, 02:30
U svakome od nas postoji po neka teška pesma. Samo, retki su oni koji uspeju da je iskažu rečima, tako običnim, razumljivim... Ponekad pomislim kako ne postoje reči za ono sto ljudsko srce i duša osećaju, ali ti si uspeo da ih uklopiš i prikažeš sliku osećanja.
Autor bealiever — 20 Sep 2008, 12:12
Hvala.
Autor forbidden — 20 Sep 2008, 12:15