Jedna reč, umesto suze, ostala je na mom dlanu tog jutra.

Dočekali smo zoru, okupani jutarnjom rosom.

U svakoj kapi na njenim leđima bila je duga,
kao opravdanje za nemirnu noć iza nas.

Prohladno jutro je na našoj koži dodire pretvaralo u priču,
nudeći nam još neki trenutak tišine.

Noć je svakako morala biti duža,
jer vreme već igra protiv nas.

A mi smo krali svaki korak i dah,
za jednu noć i modro jutro.

U snovima se kriju odgovori na pitanja
koja čuvamo u zadnjim džepovima pocepanih pantalona,
daleko od sveta i od nas.

Distorzija misli koje klize po izlizanim žicama gitare
u kojoj je zaboravljen mrak.

Suza, zabrinuta za moje biće, oteže taj nemi korak,
i drhti zbog sušnih dana koji slede.

U letnjem, bosom koraku, osećam trnje na svojoj duši,
i kao slep koračam njenim gradom.

I slušam kako nečujno prolazi vreme.

Kroz moje vene bruje letnje noći,
i snovi okupani u vrućini, huče kao reka.

I ko je čovek iza glinene zavese
koji svoje srce hladi bespućem.

Ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite,
i ta će mi mladost teško pasti,
a bit će ipak da ste vi u pravu.

Jer sam sam na ovoj obali
koju ste napustili i predali bezvoljno.

~ Ne daj se Ines - Arsen Dedić

Dok hodam po svojim snovima
prati me ledena senka tuđih dodira.

Osećam tihi nemir u prostoru bez vazduha,
a želim dah van svih zamki i bledih nadanja.

Svaki korak preda mnom otvara pučinu pitanja
koja razumu ne daju ni trenutak predaha.

A ti juriš moji snovima,
na belom šalu protkanom tajnama.

Da l' je greh kad nad grehom bdim,
da l' je ljubav kad srce ne vri.

Da l' je osmeh ako osmeh skrivam,
da l' je strast ako te ne snivam.

Da l' je tuga ako me ne slama,
da l' je čežnja ako nisi sama.

Da li duga samo boje broji,
da l' sam čovek ako se ne bojim.

Volim da te ljubim.

I posle toliko godina tvoje telo krije mala mesta sreće.

Iznova mi nudi da usnama putujem,
da dahom okrepljujem svaki pedalj naše lubavi.

Volim da te ljubim.

Jer to je svetlosni dan u svakom trenutku dodira,
i besana noć ispod zabranjenih prozora.

Ti si svaki moj trenutak nemira,
ličnog prezira i jedina istina.

Draga, ja te volim punim plućima,
i naših srca rime traju danima.

Volim da te ljubim,
ne zbog toga što je tvoj pogled istina.

Volim da te ljubim,
jer je tvoja ljubav prema nama besciljna,
i otvara novi svet bez razuma.

Ti si taj nedostižni kilometar života bez kajanja,
i jedina koja u meni vidi iskreni sjaj u očima.

Stojim na ivici daha
zagledan u nemo bespuće svojih ciljeva.

Ledeni povetarac me grize za srce,
a krik se prostire kostima i mišićima.

Besciljni putevi neiskrenog kajanja,
i moji jeftini koraci nadanja.

Pučina besmisla i zalazak jednog razuma.

Danas jednostavno nemam snage
da lovim u sebi dobre dane.

Koliko god dana da je bilo nejasno,
i gluposti, i promašaja...
jedno je bilo fakat!

Ti si moja mala,
i na tvoje vrline,
prosto ne postoji dodatak.

Ako do „tamo“ i postoji put,
ja bih tebe sakrio pod skut,
i proš'o bih sve brane
da te imam kraj me'.

Već neko vreme ne osećam.

Svaki zalogaj života je bezukusan,
a jesenji mirisi i boje samo su nemi trzaji čula.

I jedino što me vraća u stvarnost je bol.
Ona bol što kao tumor pritiska
moj odveć slomljeni um.

Znam da sam živ dok ujutru podižem glavu i telo,
koji su noć proveli na suprotnim stranama sna.

I jutarnji ukus poraza, u izgubljenom danu,
sa mirisom spaljenog pepela kajanja.

Ja znam da sam jači od bespuća,
i svestan sam svojih okajanih grehova,
ukaljanih vrlina, laži i surovih istina.

Ali dok udišem jutro punim plućima,
neka tišina u meni puca,
i srce na trenutke prestaje da za bilo koga kuca.

I kad kad u skoku gubim dah,
dok svaki pad u stomaku ostavlja trag,
kao vatreni žig, zauvek na koži urezan.

Još jednu noć čekam na kiši prevoz u miran san.
Želim bar u snu da život osetim,
kroz kičmu, sve do vrhova svojih prstiju.

Ne, mislim da nisam više mlad,
i da je onaj čovek u senci, do juče stranac,
postao moj brat.

Ali ovo je samo bitka,
a ja stiskam zube i, zbog nje,
nikad ne gubim rat!

Večeras urlaju u meni
već dobro poznati trenuci nemira.

Dok u mraku čekam svog dragog neprijatelja,
do noktiju, u grču, osećam da gubim ovu noć.

U nozdrvama miris ponoćnog, dubokog mraza,
a u ćošku oka čigra koja suzu čeka.

Ujed iskonskog, čistog straha u stomaku
otkucava svaki treptaj mog čekanja.

Ovo je noć u kojoj mi grmljavina misli slama um,
i sve što želim je tišina i zaborav.

I noćas ratujem sam.

Working from seven to eleven every night,
It really makes life a drag, I don't think that's right.
I've really been the best, the best of fools, I did what I could, yeah.
'Cause I love you, baby, How I love you, darling, How I love you, baby,
I'm in love with you, girl, little girl.

But baby, Since I've Been Loving You, yeah.
I'm about to lose my worried mind, ah, yeah.

Everybody trying to tell me that you didn't mean me no good.
I've been trying, Lord, let me tell you,
Let me tell you I really did the best I could.
I've been working from seven to eleven every night,
I said It kinda makes my life a drag, drag, drag, drag..
Lord, yeah, that ain't right... no no

Since I've Been Loving You, I'm about to lose my worried mind.

Said I've been crying, yeah, oh my tears they fell like rain,
Don't you hear them, Don't you hear them falling,
Don't you hear them, Don't you hear them falling.

Do you remember mama, when I knocked upon your door?
I said you had the nerve to tell me you didn't want me no more, yeah
I open my front door, I hear my back door slam,
You know I must have one of them new fangled, new fangled back doors man.

I've been working from seven, seven, seven,
to eleven every night and It kinda makes my life a drag...
a drag, drag, oh yeah it makes a drag.

Baby, Since I've Been Loving You,
I'm about to lose, I'm about lose lose my worried mind.

Just One more, Just One more
Oh yeah, since I've Been Loving You,
I'm gonna lose my worried mind.

~Led Zeppelin

Bila si moj prijatelj,
saplitala i volela
gde god je tome bio red.

Valjda je to ta mladost,
i te mladosti događaja sled,
da budeš taj i tada, bled i k'o led.

Bili smo jaki,
za druge strani,
i uvek su nekima tamo
svitali bolji dani.

Oduzimala si dane i noći,
moje misli i sve što vredi,
i svaki trenutak sreće
pred tobom bi počeo da bledi.

I beše na duši ponoć,
borba između tebe, i tada nje,
i da nije tad ona, ti bi mi bila sve.

Dok senka predamnom korača,
i sve što nudi je greh,
ona mi pruža srce,
dok u ruci nudi mi smeh.

Voleo sam te nekad,
čak i danas mi kradeš noći,
ali protiv ljubavi njene,
eto, baš nikad nećeš moći.

Bio sam pijan, ne retko,
dok sam za svoju senku
u čaši čuvao mesto.

Da, znam da ti dugujem pesmu,
pesmu sa ljuljaškom ispod duge.

Dugujem za besmislena mora ćutanja
i obećana razumevanja.

Dugujem sve dane mojih umora,
zajednička svitanja,
i svice u našim noćima.

Dugujem poljupce pred smiraj dana,
i dugujem ti svaki trenutak
kada osetiš da si sama.

I pijane pesme, i sve što se ne sme,
šešir od slame, zaboravljene dane.

I šetnje, i smetnje, ne retko strepnje,
besane noći i hod po vodi.

Šapat krila leptira, miris jesenje šetnje
i ukus tek vrcanog meda.

Led i sneg, pesmu i rimu,
iskrene misli koje se
samo za ženom vinu.

Teško reči ka tebi puštam,
kao da biram, i na glas slušam.

Da draga, dugujem da priznam
da bez tebe ne znam.

Kao i uvek bila si u pravu
što imaš priliku da voliš budalu.

Mrzim jutro.

Zapravo mrzim sebe
ako preživim tuđe noći,
u tuđem umu.

Ukus teških metala,
i miris toksičnog otpada
gomila se na duši.

U nozdravama ukus pelina,
na koži kandže kajanja.

U vinu bio sam nedužan,
ka vinu koračao začaran,
od vina odlazio nepoznat.

Bio sam borac, nekada,
sudbinom izvajan,
bio sam predan, nekada,
ciljevima opravdan.

Danas sedim u mraku, dosadan,
i nadam se da me tvoja ljubav opravda.