When they raise their eyes,
I can feel the pain of crushed doubts,
and their fragile hopes
shredding me apart.

Is this the world I live in,
or just a broken mirror of my own dreams.

How much sorrow a human heart can hold?

Too much.

...

I ja sam te ostao željan,
dok me bude, moja mila...

Đorđe Balašević

Pa da,

kada su pričali nisam slušao,
kada su sanjali nisam mario,
kada su patili ja sam se pravio
a ipak za njom sam žalio.

Kada su šetali, ja sam već ljubio,
kada su ljubili ja sam već voleo,
kada su bili ostavljeni ja već preboleo,
i na kraju joj nisam odoleo.

Danas imaju svoje krošnje,
svoju malu veliku sreću,
svoje ljubljene i svoje dane,
dok ja i dalje
u njihovim danima tražim mane.

Danas ljubim neke nebitne,
potpuno prazne i strane,
i za njenim očima patim,
i sanjam njene mane.

Iskra tvoja budi dane moje sete,
tvoja topla ruka smiruje moj greh.

Setih se tebe, tvojih oštrih obrva,
tvog osmeha, krivog zuba i pogleda.

I pamtim tvoje reči prekora,
tvoje slike sumora,
tvojih dana umora,
tvoga nežnog naručja.

Tvoj dodir mirisa maslina,
tvoja senka bojom zalaska,
i dan smiraja i sa tobom ja.

Znam da grešim,
i moj bol sa tobom jeca,
i dalje se gušim u tišini mog besa.

Dan je dug,
tišina me guši,
nadam se da grešim,
i da k'o nekad gubim.

Dolazi taj dan,
lečim te u vinu,
tišina k'o strah,
reči sa mnom ginu.

Juče greške brojim,
Danas grehe praštam,
Sutra ako budem,
misliću da sanjam.

Tvoje brige zubi,
jedu me k'o dreka,
Tvoje mirne ćudi,
smire me k'o reka.

Zbog tebe sad jesam,
u meni je praznina,
kad sa tobom dišem,
zaboravljam vina.

Duša moja krv
sad u vinu traži,
a moja krv tebe,
čuva k'o na straži.

Pijem, znam da gubim,
i da zamnom jecaš,
Pijem jer bol krijem,
i duša mi puca.

The weak can never forgive. Forgiveness is the attribute of the strong.

Hate the sin, love the sinner.

It is unwise to be too sure of one's own wisdom. It is healthy to be reminded that the strongest might weaken and the wisest might err.

You must be the change you want to see in the world.

Victory attained by violence is tantamount to a defeat, for it is momentary.

An eye for an eye makes the whole world blind.

I think it would be a good idea.

Kakav samotni plah,
njena sećanja,
trule u dahu
mojih nemira.

Nemiri retkih ugriza
dušu mi paraju rezom
koji njene brige
donosi zemlji.

I ko to kida moje nemoćno meso,
i grize dahom posmrtnim život u meni.

Ko se kaje zbog mojih podviga,
i ko daje moju dušu i moju na čast.

Danas sam umro.

U sebi čuvao sam tuđe savete,
besmrtne pobede i sećanja slavna.

Danas ništa.

Niko.

Šator za dvoje i šuma.

I nada u malom.

I suza.

I seta.

I ljubavna priča koja guta prizore prazne.

Njeni topli prsti ljube me,
njene usne, modre. kaju se...

I da li smo bili,
I da li smo videli,
I da li smo ponosni.

Miriše plast, modrom senom jutrom okupan.

Još uvek brojim sate praznih minuta,
tuđih sećanja kojima sam verovao.

I dalje se sećam da sam brojao sate
do punih minuta njenih dodira.

Verujem.

My days are waves of shaken truth,
mixedup feelings and heavy thoughts.

They come and go around like life and death,
joy and fear, you and me.